 |
| Маријана Перић |
ПИСЦИ И НИСУ НЕКЕ ДЕЛИЈЕ
Срце је писцу танано и меко,
увек ће да га боли нешто или неко,
сањаће снове тужне, калдрме и реке,
све због једне љубави далеке.
И душа је боему крхка, али нека,
најтеже је њему да некога чека.
Проживи писац хиљаду живота, пише, скита,
и увек размисља да л' неко за њега пита.
Док судбину писца желим да вам дочарам,
имајте на уму да се често разочарам,
љубав, вера и нада вечно мене воде,
потону ми мисли, па се опет роде.
Узгред, видим двоје, који једнако дишу,
на клупи, у парку, осмесима призивају кишу.
Сада можда нешто више о судбини писца знаш,
боему новац не треба, али можеш увек осмех да му даш.
Коментари
Постави коментар