Мина Ивковић - МЕСЕЧЕВА КЋИ

Мина Ивковић 

МЕСЕЧЕВА КЋИ

Чини ми се, ноћу месец гледа ме; 

на трен се учини слика бледа,
почех да гледам и ја њега.

Лице ми обасја, пажњом ме обасипа… 

Ех, шта бих му све рекла…

Подигнем се на прсте не бих ли му била ближа, 

сва занесена лепотом том, сјајном, небеском.

Бели се, ко бисер на небу сја… 

Можда све о мени зна?
Чини ми се, није ми далеко; 

скочим да га руком дохватим,
да га нежно пољубим.

Сетих се да станар је космичке долине, небеских пространстава,
ал’ га гледам тако да ме жеља мине.

Чини ми се, дотакла сам небеске 

висине, сва се топим од милине.

Само да му шапнем нешто, 

мада знам, слуша ме он често.