Сара Ђукановић - ТРИ ПЕСМЕ

ТРИ ПЕСМЕ САРЕ ЂУКАНОВИЋ

1.

КАДА ЗАВЈЕСА КОНАЧНО ПАДНЕ 

 

Када завјеса коначно падне

Сви глумци своје маске скину

Затворе се сва позоришна врата

И тама започне своју пустоловину

 

Остане само дјевојчица мала

Са својим смеђим уплаканим очима

Остану само пукотине старе

На добро познатим старим мјестима

 

Дође неко вријеме такво

Када се не зна разлика између ноћи и дана

Оде, па се врати полако

Остави нас само са празнинама

 

Представа се приближава крају

Сунце је већ на видику

Али мрак ће поново да дође

Туга не пропушта ни једну прилику

 

Када завјеса коначно падне

Сви глумци своје маске скину

Затворе се сва позоришна врата

И тама започне своју пустоловину

2.

КОД КУЋЕ 

 

Вриштале смо

Када је требало да шапућемо

И тако, на пољани лежале

Читале поезију и слушале звуке природе

Сва чула у идили су пливала

Мрави, око нас лагано трчкарали

Сунце је љетјње пржило

Али хлад је наш заштитник

Очи је одмарао поглед на зелену Дрину

Друштво овакво само зна да прија

Музика коју сам пустила

Тјерала је вилењаке на плес

Реци ми колико је мекан овај тврди под

Моја мајка не зна ни гдје смо се попеле

Гдје да почнем са описима

Високо дрвеће, груба низбрдицаа

По који шарени лептир пролази поред нас

И пита се што смо тако неозбиљне

Коначно сам ја, ја

А и ти исто можес бити, ти

И можда се једног дана нећу сјећати овог дана

Али довољно је сто се само десио

Некада је једноставно лијепо бити код куће

3.

НА КРАЈУ ПРИЧЕ БИТКЕ СУ ИЗАБРАЛЕ МЕНЕ 

 

Срце усамљено, душа празна,

Без злочина за мене слиједила је казна

И још једне мрачне ноћи

Ја не знам куда ћу поћи

Бјежим од проблема својих

Свако ведро небо у сиво ја обојих

Сваки нови дан

Испочетка креће овај лош сан

У бајке не вјерујем ја више

Удавиле су ме ове силне кише

Што теку из очију мојих

Није тешко избојати дане што ја освојих

А оне сто изгубих, њих има превише

Доста ми је да се правдам ја више

Да гледам како се свијет распада на моме длану

И у сваком срећном тренутку надјем ману

Мислила сам ако не изаберем битку

Никад нецу бити у губитку

Али коло среће се И даље окреће

Вјечно је трајање патње ове безимене

Јер, на крају приче битке су изабрале мене

Сара Ђукановић 

САРА ЂУКАНОВИЋ О СЕБИ:

Поријеклом сам из Вишеграда, у БиХ. 

Од малена пишем поезију и прозу, 

али тек у средњој школи сам почела да је објављујем на инстаграму @c.o.c.o.5. 

Моја пјесма "Младост" објављена је 2018. године у "Зборнику књижевног стваралаштва младих Републике Српске". Тренутно живим у Новом Саду

гдје проналазим нову инспирацију свуда око себе. 

Такође се бавим фотографијом и израдом накита.