 |
| Маја Бабовић |
КАЖЕМ ТИ "ЛАКУ НОЋ"
Казем ти "лаку ноћ"
а знам
није лака ни теби
ни мени.
Промрмљам молитву
и замишљам те у овим годинама,
вјечити четрдесетосмогодишњаку...
Шта ако ти дођем старија
па ме цијеле цјелцате смрти
будеш провоцирао
како у вјечности имаш кћи
старију од себе...
Да макар немам
ове успомене
и оне кости у земљи
па да збиља уобразим
да си се само бестрагао
и да те дјетиње очекујем
као да ћеш се вратити.
Некад те пожелим,
да те таткам за сваку ситницу
као што сва друга дјеца
таткају своје очеве,
а ја се правим као да ме не дотиче.
Много сам зидова подигла
и много мостова порушила.
Много година уложила
и много суза утрошила
од кад те нема.
Некад помислим
свијет неозбиљно схвата дјевојчице
које немају тате.
Можда би се мање плакало
а више славило
када бих те имала
да наздравимо патњи.
Ипак
и поред успомена
и костију
и мермера
и попуњене године након цртице
на споменику
ипак и даље машем возу
и даље уображавам да стижеш.
И даље само што ниси.
И кажем ти
"лаку ноћ"
а знам,
није лака
ни теби,
ми мени.
 |
| ИГРЕ ЋУТАЊА |
 |
| ИГРЕ ЋУТАЊА |
Коментари
Постави коментар