НОМАД - Милица Дрндаревић

НОМАД 

Од тела до тела путујем
Стручњак сам за турбуленције
Јеховин сведок са плавом књижицом
ПОЗИВАМ НА БОГОСЛУЖЕЊЕ
телу просечне жене.

 
Караван мушкараца је временом само дужи 
Када ветрови пустиње Калахари почну шибати бесомучно по лицима и уснама - сви заћуте
Нико не жели да гута туђи песак.

Када умину ветрови и ледене пустињске ноћи 
пресахли језици се напију из зденца моје жалости
Итекако проговоре и штекћу
То су само авети и фатаморгане прошлости.

Напустили би мој караван
Преселили ме тамо где се 
говори кликтави језик Бушмана!
Али им жао пара
Досадило је и мом телу да се скупља као стипса. 

Кажњена сам! Крива!
Искусан сам путник и не желим да умрем, 
а нико не жели дати ни два ара 
плодног тла без клизишта
На песку пустиње Калахари
не зидају се дворови.