МОМ АНЂЕЛУ…
Сви моји анђели са неба се окупише и кроз тебе говоре
Сву љубав коју излих кроз тебе ми се враћа
Сваки предака грех, кроз нас се плаћа
Нашом љубављу, за венац, плетемо ловоре.
Ти си најсветије место у времену блуда, разврата,
Мој овоземаљски рај, пут спасења, рана исцељена
Душа мојој души суђена, од ребра твога сва сам саткана
Гласна потврда да сам и ја, грешна, недостојна, вредна да око прста носим грам везујућег злата.
Двери Храма, рука у руци отворила
Богом дани, добри мој, два су крста наша, али терет лакши
Са тобом живим ону “Само веруј, никад се не плаши”
Свећа се, љубављу, за љубав, сама упалила.
Ништа не беше залуд, ништа не беше случајност
Свака изговорена молитва, огледа се у очима твојим
Са тобом, пред Њим, заклињем се, до краја живота поносно стојим
И када куцне последњи час овоземаљштине, спремни смо, мили, за бескрајност.
Коментари
Постави коментар