Од Ниша до Индије: Јелена Илић објављена у светској антологији

 У Индији је објављена међународна антологија у којој се нашло седам аутора из шест држава света – Србије, Индије, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Румуније и Француске. Међу одабраним именима своје место заузела је и српска песникиња Јелена Илић. 

Објављивање песме Јелене Илић у овој антологији не представља само лични успех ауторке, већ и својеврсно признање савременом српском песничком изразу на међународној сцени. Њено име тако стаје раме уз раме са ауторима из различитих култура, потврђујући да поезија остаје заједнички језик света – без обзира на границе и удаљености.

Њена песма је снажна алегорија о љубави која се претвара у сукоб, о мирном броду који постаје ратни. Лирски субјекат евоцира Хераклитову мисао о пролазности, али кроз лични доживљај разарања и издаје. Симболика мора, брода и соли спаја телесно и духовно — укус, бол и губитак. Кормило „исковано од осмеха“ постаје метафора поверења и нежности које су издате, док завршни стих показује да у разарању другог заправо страда и сам разарач. Песма одише елегичним тоном и унутрашњом снагом: то је ламент за љубав која је изгубила мир, али и опомена да рат никада не доноси победу — ни у мору, ни у срцу.

°

WARSHIP 

Everything flows,
nothing stays the same,
says Heraclitus —
and I believe
that even in the same sea
you cannot taste, with your tongue,
that same salt’s thrill
that once stung your eyes
while you swam
toward a ship whose hull had cracked —
and would soon sink.

Your ship isn’t damaged —
it was never built well to begin with.
Give me back the helm,
crafted from my smile.
Wasn’t your ship meant for calm seas,
for the peaceful Danube,
for voyages?

Not even in the deepest depth
of my own dream
did I know
you would kill me
with your warship.
But even if you burn me,
you’ve burned with me
your own sail.