ХОТЕЛ - Јелена Илић
На балкону терасе ресторана
цела Славија на видику,
брише и моју фобију од висине
Доручак, уз њега сам окупана јутарњим сунцем
Треперим од задовољства, а мисли ми још увек
нису враћене на фабричка подешавања.
Југоносталгични ентеријер собе - неочекивано нереновиран
Поглед према кружном току Славије
Осећај као да сам попут птице
Постеља као пасош за свет снова, комфор,
А поред комфора, нека тежња у ваздуху.
Коментари
Постави коментар