СТУБ СОЛИ
Као што може у сну умријети,
Може ли човјек у истом заборавити,
У јутру се празан и чист пробудити,
У огледалу себи се насмијати, умјесто судити?
Може ли дах јесењи донијети мир човјеку,
Ако гране оголи и покваси земљу?
Или мир долази, док он посматра звијезду далеку,
Непомично стојећи, а прелази у глави ко зна коју миљу?
Непомично стојећи, а прелази у глави ко зна коју миљу?
Може ли човјек који себе, другима, оголи,
Да не постане стуб соли?
У сну умријети,
У истом и себе заборавити,
И поново се родити,
Из туђих мисли се пробудити,
Може ли тако човјек живјети?
👏👏👏👏👏👍
ОдговориИзбриши