СРПСКА ПЕСНИКИЊА АНЂЕЛА БУНОШ У АНТЛОГИЈИ ОБЈАВЉЕНОЈ У ИНДИЈИ

 У Индији је недавно објављена међународна антологија у којој се нашло седам аутора из шест држава света – Србије, Индије, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Румуније и Француске. Међу одабраним именима своје место заузела је и српска списатељица Анђела Бунош, чија је песма „Горко вино прошлости“ преведена на енглески и уврштена у ово престижно издање.

Песма носи снажан печат интимне лирике и унутрашње борбе, преплићући мотиве трауме, осмеха као маске, скривених суза и тихе чежње. Њена поетичност произлази из искреног сведочанства о личном искуству, али истовремено задобија универзалну димензију – јер у сваком читаоцу буди препознатљиву напетост између бола и љубави, прошлости и трајања.

У стиховима:
„Моја прошлост је попут горког вина.
Моје трауме имају ожиљке,
које не можеш волети,
ако ти не испричам причу скривену у њима“
песникиња на осебујан начин отвара простор за дијалог између личног и општег, чинећи да се лична исповест претвара у универзалну поруку о снази опстајања.

Објављивање песме Анђеле Бунош у овој антологији не представља само лични успех ауторке, већ и својеврсно признање савременом српском песничком изразу на међународној сцени. Њено име тако стаје раме уз раме са ауторима из различитих култура, потврђујући да поезија остаје заједнички језик света – без обзира на границе и удаљености.

°песма на српском језику

ГОРКО ВИНО ПРОШЛОСТИ 

Моја прошлост је попут горког вина.
Моје трауме имају ожиљке,
које не можеш волети,
ако ти не испричам причу 

скривену у њима.
Мој осмех је маска за друге,
док су моје сузе само за посебне.
Осмех свима показујем, сузе не.
То би ти требао знати.
Нећу ти рећи да си посебан.
Нећу ти рећи колико те желим.
Јер ако то не осећаш сам,
речи би биле празне.
Али знам да ти то осећаш.
Наше душе то знају.
Уморни од живота – а ипак живимо.
Ти и ја.

°пише: Душан Стојковић