Катарина Петровић - У аманет

 

У АМАНЕТ 

у тренуцима мог умирања
чуће се дечији смех и плач
биће незабораван залазак сунца
љубичаста и наранџаста 

ће направити магију на небу
расцветаћу свако живо биће
сваки пупољак ће бити надомак 

да се отвори и покаже своје боје

кад будем умирала
земљу ћу учинити плоднијом 

него икада
ваздух свеж и чист
пријатан ветар ће носити 

латице и мирис дивље трешње

кад будем умирала
чуће се трубе
одзвањаће далеко у небо
да најаве мој долазак

кад будем умирала
јато птица ће долетети 

са југа 

доносећи мир

кад будем умирала
моја душа ће вам поклонити 

вечно пролеће
у аманет.

Анђео склопљених крила