Знаш ли Елиз онај осећај кад помислиш на смрт. Једног дана нећеш постојати. Заборавиће да си уопште и постојала. Нећеш знати да ниси жива. Нећеш бити лепа. А оно што ће од тебе остати су кости и седа коса. Чудан осећај зар не? Пресече те у стомаку. А онда зажмуриш и следиш се од страха. Успанићиш...
Желлиш да урадиш све о чему машташ и сањаш пре него што смрт узме живот. Па се онда полако смириш. Свесна си да ће крај доћи, али не сада. Поново ти је добро. Тренутно си лепа. И мислиш да ћеш увек бити. Старост је далеко. Не брине те.. Спокојна си.
А ја? Кад помислим на нас. На тебе.
Јебено те волим! Прихватио сам ту љубав. Али кад помислим... Боже, кад помислим да се можда никада нећеш вратити, да нећеш бити моја... Обузме ме исти страх. Па се онда смирим. Удахнем. Кажем себи дуг је живот, срешћемо се. Суђена је. Ваљда. Па наставим да живим и пишем песме.
Јебено те волим! Прихватио сам ту љубав. Али кад помислим... Боже, кад помислим да се можда никада нећеш вратити, да нећеш бити моја... Обузме ме исти страх. Па се онда смирим. Удахнем. Кажем себи дуг је живот, срешћемо се. Суђена је. Ваљда. Па наставим да живим и пишем песме.
Елиз, само кад би знала да ми је једина жеља да те учиним бесмртном. Хоћу да те воле, бар упола онолико колико те ја волим. Хоћу да се диве твојој (не)савршености. Твом оштром језику, због кога би те иначе мрзели. Твојим дугим ногама, сексипилу у гласу и хладном загрљају.
Дижем чашу вина за тебе Елиз, јер ми не постојимо.
ПРЕВОД НА КИНЕСКИ: Јонгбо Мо
酒杯 – 安杰拉·布诺什
你知道吗,伊莉丝,那种你想到死亡时的感觉。
总有一天你将不复存在。
人们会忘记你曾经存在过。
你甚至不会知道你已经死了。
你不会再美丽。
你留下的只有骨头和灰白的头发。
多么奇怪的感觉,对吧?
像刀子划过你的腹部。
然后你闭上眼睛,吓得浑身僵硬。
你会惊慌失措……
在死亡带走生命之前,你会想去实现所有的梦想和幻想。
然后你慢慢平静下来。
你意识到终点会到来,但不是现在。
你又觉得一切都还好。
此刻你是美丽的。
你觉得你会永远这样。
衰老还很遥远。你不担心……
你很平静。
而我?当我想到我们。想到你。
我他妈地爱你!
我已经接受了这份爱。
但当我想到……
天啊,当我想到你也许永远不会回来,不会成为我的……
同样的恐惧笼罩着我。
然后我冷静下来。深吸一口气。
我对自己说,人生很长,我们会再相遇。
她是命中注定的。大概吧。
于是我继续活着,继续写诗。
伊莉丝,要是你知道,
我唯一的愿望就是让你变得不朽。
我希望人们爱你,哪怕只有我一半的深情。
我希望他们欣赏你那(不)完美的模样。
你那尖锐的语言——他们本应因此讨厌你。
你那修长的双腿,声音中的性感,以及冰冷的拥抱。
我为你举起酒杯,伊莉丝,因为我们从未存在过。


Коментари
Постави коментар