ДЕВОЈКА ЗА ПЕТ МИНУТА - Николина Станковић

 

ДЕВОЈКА ЗА ПЕТ МИНУТА 

То ти је требало, заиста?
Жена за једно вече,
С којом би попио кафу,
И у диму цигарете испратио ноћ,
Она која би макар на трен била твоја,
У потпуности,
Док зора тихо не откључа дан.

То си желео?
Жену коју би волео на брзину,
И коју би с првим зрацима сунца заборавио.

То си желео?
А мислила сам да у теби има бар грам нежности,
Али не на пет минута,
Хладно и срачунато како само ти знаш.

Али ето,
Изгледа је теби само то требало,
Девојка за пет минута,
Коју можеш да одбациш и заборавиш,
Када год пожелиш,
И скинеш је са душе као стари капут.

Можда ме баш зато и не волиш,
Јер сам ти била све,
Само не пет минута,
И памтићеш ме заувек,
Као тишину после олује,
Као ветар који доноси мирис прошлог лета.

– То ти је од мене на дар.