ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА
Једном када ме живот ухватио за руку
и повео за собом у неки нови свет,
мени непознат, нисам ни слутила да негде,
на неком белом јастуку спаваш ти,
саткан од снова.
Пролазиле су године
а ја сам мислила да ће ми и живот проћи
у чекању тебе а нисам те чак ни познавала.
Сањала сам те
и увек ти је лик био нејасан;
прилазиш ми тако нежан,
сав у белом али очи ти никад нисам видела…
Онда када сам те срела, знала сам
да сам тебе сањала, љубави, иако ти очи
видим први пут.
Препознала сам те по осећају који
сам имала док сам те сањала.
Једном када ме смрт буде узела за руку
и повела у неки нови свет, мени непознат
само ме не пуштај
желим да будеш последње што сам видела овим очима;
И нека твоја рука буде последње што сам додирнула
и твој глас последње што сам чула
и твој лик једино чега ћу се сећати
из овог живота.
А онда, ако постоји неки следећи живот
у неком следећем времену…
И тада ћу се родити да бих те опет сањала…
Препознала…
И волела.
Коментари
Постави коментар