ТАМА
Превише бола у једно мало срце стане,
толико да ујутру не жели дан да сване.
Секунде, минути и сати пролазе споро,
мислећи да ће судњи дан доћи скоро.
Срце саткано од свиле и сете,
досеже људима од главе до пете.
Самоћа је скровиште тужне душе,
у њој је туга, док се емоције суше.
Плачом испусти сву бес и јад,
на промене је спреман већ сад.
Жал и бол у тој особи нађоше стални мир,
због тих гостију, у души је емоција вир.
Вртлог у глави хаоса је пун,
човек на таму постаде имун.
Коментари
Постави коментар