Две песме Милице Јакшић

 



РОВ ГРЕХА  


Прљава попут чизама војника,

муљ са мене не може се спрати.


Заточена у рову греха, не могу 

излаз наћи //остајем везана//


Прљава од грехова, Боже, 

који се не могу опростити. 


°


ГРЕХОВИ  


Душа ми постала тешка

- не могу је часно носити. 


Како од срама не умрех

- одраз у огледалу плаче.


Не могу опрост добити

чак ни од себе саме. 


Пред Богом се стидим - 

за мене опрост тражите. 


О, Светице небеске, сузе 

ми квасе ово грешно тело. 


О, Светице небеске, и даље

носим ову моју душу тешку. 


//попут окова и попут казне//







Коментари