 |
| Игор Д. Марковић |
Игор Д. Марковић - ЗДРАВИЦА ДВОРСКИХ ЛУДА
Пљујем ја помало на ваше ордење, титуле и накићене купљене дипломе.
Еполете нанизане о слегнута рамена.
Медаље гвоздене о врат обешене које вијоре попут грана тужних врба у касну јесен.
На урамљена признања датумираним печатима припијеним уз зид као јефтино робље.
На захвалнице, незахвалих кловнова за недела.
Признајем!
Ја сам први помирио две обале сујете и везао их везником у слепи чвор мржње сарказмом и гротеском.
Ја сам први од своје генерације словима вајао осмех на лицима недоследних и закисељавао га истином као прокислим вином терајући им сузе на зенице.
Ја сам лично својим писањем са својих десет прстију приредио циркуску тачку за њихове власите паре.
Мајмунима представио њихов властити одраз у огледалу.
И свидело им се.
И нећу бити љут ако упру прстом на мене, када се по азбучном реду прозивају непризнати.
Доследно ћу и после себе бити дијагонално другачији од свих као сенка.
Напослетку,
Испред целе своје генерације која је у име других тражила опипљиво, заборављајући да се част не носи у другом агрегатном стању до оног једног јединог на образу.
Једини сам одступио наклону и остао сам са собом.
Бирајући да будем испран камен на обали него љуска ораха на пучини коју разноси сваки летњи поветарац.
Када су одјекивали аплаузи молио сам за тишину.
Штедите дланове говорио сам.
Требаће вам за молитве.
Када су узвикивили име
Штедите гласове говорио сам.
Требаће вам за гласање.
Увек сам поштено плаћао порез за своје наивно веровање.
У мом оку се вајају живе ватрене речи те саткан од поверења често сам будале називао рођеном браћом и звао их да се њима угреју.
И нисам много марио за обећања када би све постало само мртво слово на папиру.
Због тога дижем чашу у име свих дворских луда
На искап молим!
И ако сутра не будем писао и пресахенем као планински извор за појење стоке.
Добро.
Тада бар нико неће моћи да дође да ми испија крв кроз вене.
А у томе је лепота позива дворских луда када сврши се представа и падну завесе.
Да се разумемо.
Уздравље.
°
О АУТОРУ:
Игор Д. Марковић
Рођен 88. године XX века у Лесковцу - Србија
Петог месеца.
У петнестом дану.
Живи и ствара поезију дијагнално другачије
преламајући се из белог у бисерно бело.
Члан је удружења песника Србије ПОЕЗИЈА СРБ, удружења књижевника Бранко Миљковић из Ниша и удружења МУК (Млади Уметници Културе).
Своју поезију објављује на дигиталним платформама и часописима.
(Поезија СРБ , Суштина поетике, Словословље, Квака.хр и други.)
Ванбрачно је заљубљен у писану реч.
О брезама као и о себи у говори у стиховима.
Збирка у припреми УРОЂЕНИ ПОРЕМЕЋАЈ
Коментари
Постави коментар