ЈА САМ НЕСРЕЋАН ЧОВЕК
Ја сам несрећан човек,
све заборављам у зору.
Бесрамно купујем твоје
л
а
ж
и
/као да је распродаја/
и све
крај мога уха постану истина.
Бежим у светлост,
јер тамо ме нема
/никога и ничега нема/
Лежим спокојно на хрпи лажи,
покривен велом кривице,
док на мојим ребрима
/као на харфи/
свираш опроштајну мелодију.
Тешко је прихватити да оно
што је могло бити ваше
- никада неће
б
и
т
и.
Ја сам бесмисао
и не памтим живот,
од постојања свог
чујем само одјек.
Све је прхнуло, нестало
у б е с м и с а о,
јер ја сам несрећан човек
Ретко се срећем са собом.
Последњи пут сам се састајао
са
с е н к о м.
Био је то последњи пут
када сам завео мрак
и ликом значио неком.
Ја сам несрећан човек.
Није да су распршили сунце,
није да су понудили лик ветру.
Смејем се себи у лице
док метафоре копају раку.
Ја сам несрећан човек,
све заборављам у зору.
Бежим у светлост,
јер тамо ме нема
/никога и ничега нема/
АУТОРИ ПЕСМЕ:
- Душан Стојковић
- Јелена Сарић Цветковић
- Нађа Дабетић
- Хелена Плахћински
- Игор Д. Марковић
- Мина Ковачевић
- Тања Живковић
°
Песма "Ја сам несрећан човек" је заједничко дело од стране аутора чланова удружења МУК (Млади Уметници Културе) изражава дубоке емоције и интроспекцију. Песници описује своју унутарњу борбу и осећај несреће кроз метафоричке елементе попут куповања лажи, бежања у светлост и суочавања са сопственим грешкама.
Песници вешто користи сликовит језик како би изразио осећај изгубљености и туге. Метафора "као да је распродаја" сугерише на импулсивност и брзину којом људи могу прихватити лажи како би се осећали боље. Такође, описује осећај изолације и празнине у "светлости" где не постоји ништа.
Понављање рефрена "Ја сам несрећан човек" наглашава централну тему песме и дубоко укорењен осећај несреће. Песма доноси дубоку емоционалну интроспекцију и приказује унутарњу борбу аутора. Стихови сежу дубоко у психолошке аспекте људског искуства и изражавају сложене осећаје.
Душан Стојковић
Јелена Сарић Цветковић
Коментари
Постави коментар