РЕЧ - Марија Вуловић
Морам из тебе изаћи!
Мрак твоје душе оков је мени!
Кроз стихове излаз требам пронаћи
јер ја сам ти реч, говорим-крени!
Тужим и чамим незнатна, јадна.
Не могу глуву тишину да крњим.
Мастила, пера, одвећ сам гладна,
да сечем, милујем, огњем опрљим!
Сахрани удове, месо и скелет.
Испразни плућа, вене...све сокове
источи их, лакши ћеш бити за лет,
неухватљив и имун на окове.
Али немој, немој мене!
Не сахрани ме у свом безнађу!
Немој мене!
Јер речи се увек, увек пронађу!
Пиши ме - твоју чинићу истину.
Бриши ме - твоју држаћу таштину.
Реци ме - твоју кројићу судбину.
Ћути ме - бацићеш душу у прашину.
Марија Вуловић рођена је и одрасла у Крагујевцу 13. децембра. 1988. године. Члан је УМКС, кратко уређивала часопис и портал Сазнање.
Самостално је издала збирку поезије *Вучји зов* 2018.године, из личног задовољства и жеље да се њени стихови нађу заведени у НБС.
Коментари
Постави коментар