1.
Јелена Сарић Цветковић рођена је 01.01.1992.године, из Власотинца.
2009. године објављује своју збирку поезије ,, Сунчеве бројанице “ под окриљем ,, Фондације даровитих Христифор Црниловић – Кица “ из Власотинца.
Од 1. априла 2021.године постаје један од оснивача и председник Удружења МУК (Млади Уметници Културе) заједно са Душаном Стојковићем.
Песме су јој објављиване у часописима и зборницима поезије како у Србији, тако и у региону. Носилац је многих награда на књижевним конкурсима и наставља да пише како би себи обезбедила место под уметничким небом.
Песме заступљене у следећим Зборницима:
- Зборнику радова ,,Крвави фебруар 1942. " Дома културе Бојник,
- КУК ,,Перо аматера" , Зборник поезије ,,Породичне златне нити",
- Књижевни клуб ,,Златно перо", Књажевац , ,,11.међународни књижевни зборник ,,Нешто најбоље"
- Удружење српских писаца Швајцарске, Зборник књижевних радова,,Завештања 2021"
- Збирка поезије младих балканских пјесника ,,Траг младог бескраја"
- Зборник поезије удружења Млади Уметници Културе ( МУК), ,,Време је за МУК"
- Креативне радионице Балкан ,, Зборник маште",
*као и у разним интермационалним Зборницима попут ,,An International Anthology of poetry " удружења из Индије, Велике Британије и Аустралије.
ДЕТЕ НОЋИ ( У РЕДУ ЈЕ БИТИ ДРУГАЧИЈИ )
Одувек живиш за своје сањарење,
бежиш од сваког животног хука,
бежиш од свега што дан са собом носи,
јер ти си ноктурно, ти ниси бука.
Нема ничег лошег у томе
што си усамљени никтофил,
није лоше ни то што си интроверт,
књишки мољац, библиофил.
Чак и да не припадаш светлосном дану
немој се никада сунца клонити,
никада главу не окрећи на другу страну,
и буди она коју нико не може сломити.
Дигни главу и ходај усправно,
буди поносна што ниси као сви – иста,
увек имаш своју таму, мрак и ноћ
и колико год црна – савест ти је чиста.
Ниси ти крива што си таква,
научи да се себе више не стидиш,
не заборави да је ноћ једино доба
кад најсјајнију звезду можеш да видиш.
 |
| Јелена Сарић Цветковић |
2.
Хелена Плахћински рођена је 05. фебруара 2000. године.
Студент је факултета за дипломатију и безбедност у Београду.
Објавила је збирку поезије ,,Аваз“ ,а хоби који јој се увукао под кожу одвео ју је на пут којим је мислила да никад неће корачати.
Пише за онлајн часопис ,анго и папаја“.
Њена песма ,,Мелем за психу“ објављена је Е-Зборнику удружења МУК – уМУКни, а песма ,,Азурна обмана'' објављена је у Збирци поезије: Поезија златних стихова: Љетна чаролија 6. дио
Члан је Удружење МУК (Млади Уметници Културе)
*
Када би из мене
избила револуција коју тајим
-прогутала би ме тишина
која гласно одјекује четинарима
и однели би ме дивљи таласи мора
у агонији струја.
Постадох слепа на слатке мелодије
и глува на наду у свету
-неподношљива себи.
Моје очи одају тајну пркоса,
секу као оштрица након сваког
р
е
з
а
на телу ми израста трње,
а моји јецаји су зов у помоћ.
Бол је неизбежна у зивоту
-она му даје снагу
и трње које иза себе остављам
у аманет онима
који це мојој стопом корачати
-остављам као подсетник
јер живот није фер,
засто бих онда била ја?
Не знате шта је бес
док вам на пут не стане
огорчена зена двадесет првог века.
О паклу нек не причају они
који на овај свет нису донети
у телу жене,
који нису ходали
овим паклом на земљи.
И кажу да је најмудрије
што жена може урадити
-јесте да се прави глупа
да зажмури на једно око
на све преваре,
књиге
и политике,
да прогледа кроз прсте једне руке,
али оном руком
да држи варјачу
и ко у огледалу покретима пише.
 |
| Хелена Плахћински |
3.
Марија Несторовић рођена је 10. маја 2003. године.
Објавила је збирку поезије ,,Убио си ми небо - ен пассант"
Студенткиња новинарства на Факултету политичких наука у Београду.
Још од малих ногу библиотеке су њен луна парк, а бројне награде на такмичењима у креативном писању подстакле су развој њеног стваралаштва.
У слободно време чита, путује и пише нове редове.
Члан је Удружење МУК (Млади Уметници Културе).
РИКОШЕТ
Путујеш у заборав без да ти кажем неко слово,
јер сам све слогове испуцала,
док су чауре летеле назад ка мом срцу,
док рикошет призива поноћ.
Одлазим,
јер те волим,
али себе морам више.
Одлазим и правдам се,
јер нисам навикла да дижем руке од људи.
Престајем да ти их пружам
и длановима грлим своје лопатице снажно.
Бирам да будем срећна,
без тебе,
јер са тобом сам једино имала немир,
док смо у мојој глави дотицали свемир.
И не знам кајем ли се или ћу поћи
тим путем да ме носи јануарска клима,
само знам да си номад ком ништа није свето,
а од мене више ништа није остало да се има.
Иди.
Само затвори одшкринута врата
да ме промаја не би денула међу шарке
И да не бих погледом грабила силуету тебе док се одмичеш.
То си навезбао одлично.
Само да знаш, тамо где би те друге испратиле,
ја бих те поново једва чекала.
Чак и онда када сам себи самој најгора,
теби ионако никада
не бих била довољно добра.
 |
| Марија Несторовић |
4.
Мина Ковачевић рођена је 13.05.1994. године.
Објавила је збирку поезије под називом ,,О исцељењу'', а збирка је објављена и на српском и на енглеском језику.
Превод је одрадила сама Мина.
Члан је Удружење МУК (Млади Уметници Културе)
 |
| Мина Ковачевић |
О ИСЦЕЉЕЊУ
Дан када си ме оставила
Дан је када сам се сломила
Као тањир
У милион делова
По поду
Лежала сам ту дуго
У тами
На хладним плочицама
Расута
Слепа да пронађем делове
Без упутства
Како да се поново саставим
И без снаге да испружим руку
Да зграбим бар један комад
У нади да ћу их све сакупити
И закрпити
Али у тој тами
Појавила се мисао
Реч
Реченица
Па још једна…
Док није дошла најбитнија -
Никада ниси отишла
Живиш кроз мене
Кроз ове речи које пишем
Као доказ да се поново састављам
Да никада ниси отишла, ту си.
- о исцељењу
Коментари
Постави коментар