ПЕСНИЦИ ПРЕД КОЈИМА ЋЕМО СКИДАТИ КАПУ
Јелена Сарић Цветковић је рођена 01.01.1992.године.
Списатеојица, књижевница, књижевни критичар и леткор.
2009. године објављује своју збирку поезије ,,Сунчеве бројанице“ под окриљем ,,Фондације даровитих Христифор Црниловић – Кица“ из Власотинца.
Од 1. априла 2021. године постаје један од оснивача и председник удружења МУК (Млади Уметници Културе) заједно са Душаном Стојковићем.
У Зборнику поезије ,,Време је за МУК“, удружења Младих Уметника Културе, поред тога што је део групе аутора, била је задужена и за лектуру и коректуру Зборника, а поред лектуре и коректуре, њена књижевна критика заступљена је у зборнику поезије ,,Непослушне мисли" Жаклине Марковић Митић.
Освојила је 3.место на књижевном конкурсу ,, Крвави фебруар 1942" Дома културе у Бојнику.
Песме су јој заступљене у следећим Зборницима:
Зборник радова ,,Крвави фебруар 1942. " Дома културе Бојник,
КУК ,,Перо аматера" , Зборник поезије ,,Породичне златне нити",
Књижевни клуб ,,Златно перо", Књажевац , ,,XИ међународни књижевни зборник ,,Нешто најбоље",
Удружење српских писаца Швајцарске, Зборник књижевних радова,,Завештања 2021" ,
Збирка поезије младих балканских пјесника ,,Траг младог бескраја" ,
Зборник поезије удружења Млади Уметници Културе ( МУК), ,,Време је за МУК" ,
Креативна радионица Балкан ,, Зборник маште", као и у разним интермационалним Зборницима попут ,,Ан Интернатионал Антхологy оф поетрy" удружења из Индије, Велике Британије и Аустралије.
ШАПАТ ИЗ ДАВНИНА
Из дубина подиго се мрак,
ђаво увек стрпљиво чека,
а српски народ мален и наиван,
увучен је у тај вртлог греха.
Дошло време лажног штовања,
све површно важније од суштине,
све искривљено и обавијено тмином,
лаж тумара светом под плаштом истине.
Не поштујемо отаџбину, нит родбину,
све нам туђе боље, све нам туђе драже,
више ни не размишљамо својим главама,
радимо само оно што нам се каже.
Лутамо по свету трбухом за крухом,
заборавили шта значи бити Србин – Балканац,
упорно западизујемо себе,
од рођеног – дражи нам странац.
Ал’ кад заискре искре исконске истине,
кад ватра родољубља запламти,
кад устану духови предака из гробова,
испричаће причу која ће да се памти.
Закопани давно, сад чаме и труле,
неки од њих су и у заборав пали,
а ми упорно занемарујемо оно битно :
оне који су за нас животе дали.
Са шајкачама на храбрим главама,
са вилама, лопатама и коцима
бранили су домовину и потомке нерођене,
а сада се копрцају у самртним ропцима.
Но, ето, можда не буде касно
да пусти понос људе попусти,
кад се чује шапат из давнина,
кад се глава на мајчицу земљу спусти.
И док српске главе спавају,
нек макар једна остане будна,
да учи нове генерације,
да ниједна жртва не буде узалудна.
Домовина је жива док смо јој одани,
док о историји приповедамо нашој деци,
за спокој свих нас и спомен палима.
да нас се не стиде, већ да се поносе наши преци.
 |
| Јелена Сарић Цветковић |
Удружење МУК
Милош Бабовић рођен је 20. фебруара 2004. године у Подгорици, пето је од шесторо дјеце од оца Момира и мајке Светлане. Ђак је Богословије Светог Петра, на Цетињу.
САН ОЧИЈУ ТИХ
Ове ноћи, ко и сваке, ја имадох сан
И у њему она, бљештава и сјајна.
Да ме ипак воли то остаде тајна
Побјеже од мене, поче нови дан -
Ове ноћи, ко и сваке, ја имадох сан.
Не знам више ништа до очију тих
Што ме гледаху гдје им пјевам пјесме
А сузе им лију ко да су из чесме.
У њихову част ја сад пишем стих,
Не знам више ништа до очију тих.
Гледала ме њежно, како јој приличи
Губила ме нигдје и тражила свуда;
Због очију тих вјеровах у чуда.
Јер чудо самô само на њу личи;
Гледала ме њежно, како јој приличи.
И срећа се њена на тренутак виђе.
Заигра јој срце, ваљда још јој фалим
Или можда опет своју машту палим,
Ал упркос томе ближе мени приђе
И срећа се њена на тренутак виђе.
Ни сигуран нисам да је она била
Те ноћи, тог трена, баш мени у сну
Бјеше тад од свјетлости, а ја видим њу
Лице јој не виђех, сузу није скрила
Ни сигуран нисам да је она била.
 |
| Милош Бабовић |
Удружење МУК
Катарина Пешић рођена је 12.11.1990. године у Нишу. Завршила је фармацију на Медицинском факултету у Нишу. Бави се глумом и модерним циркусом. Воли да пише песме и кратке приче. Није до сада званично објављивала ни поезију ни прозу, али машта о томе да једног дана напише роман.
XX
не лупа ми срце
мисли нису хаотичне
неки изобличени спокој
сан не долази
лежим гледам у плафон
ћутим
ја знам
ти знаш
он зна
она не зна
ти не знаш да он зна
он не зна да ти знаш
она не жели да сазна
развијена толеранција на омамљеност
превише научених лекција
видела сам све
на корак до одредишта
саплела сам се на сопствену смелост
 |
| Катарина Пешић |
Коментари
Постави коментар