ДОЂУ ТАКО ДАНИ
Када потоне ти брод у трену на дно,
дођу дани када не видиш излаз поново,
дођу дани када се руши у души све тако,
као што се сруши кула од карата,
једним потезом лако.
И онда луташ, тражиш, копаш и сећаш се,
како је некада било пре,
ко те дизао у висине са дна,
ко ти шапутао ту сам ја.
Ти мислиш љубав је, али није - већ нешто јаче,
једино те он не оставља, кад све у теби плаче,
једино он стоји и моли се за твоје боље сутра
и једини те чува од вечери до јутра!
Питаш се ко је, не види га нико,
а способан да обрише боли онолико,
један је Бог што влада тобом
и никада ти неће рећи збогом.
Коментари
Постави коментар