Уна Радовић - ТРИ ПЕСМЕ

Уна Радовић

У ТВОЈОЈ СОБИ

неко невидљив над тобом бди

док му умирући клецају колена.

тај неко срећан је што си жив.

ако чујеш јецаје из прикрајка

то се мој желудац размножава на циклусе

великих празника.

не знам да ли ћу у твојим очима добити

своје дуго жељено тело

али дође ли час

када ћеш ме коначно расветлити

отргнуту од сна

ја и даље бићу у сенци својих љубављу

разорених колена

и нећу знати реч шта је.

ЦВЕТИЛИШТЕ КОСТИ

Осећам нешто као сто година самоће

Изнутрица ми губилиште где наде

у пуном цвату мртве падају

Ратује бесмисао са семеном у руци.

Срце је голо сироче вечито огуљених колена

Из чијих рана виори бела застава

Агиос! Агиос! Агиос!

Слава мртвима

Мука живима

Нашао сам место

Где се Ирод и Христос

плодоносно друже

То јалово откровење сам ја.

Археолози из будућности

Једно Како си

Проучаваће миленијумима

Као линеарно писмо А

И рећи ће

Ово је једна тужна и недокучива

праисторија која се понавља.

Удружење МУК