УМРЕТИ У СЕПТЕМБРУ - Драгана Клашња

Како би било лепо

умрети у септембру

кад је сваки плач тиши

од пуцкетања увелог лишћа.

Склопити плаве очи

док небо сасвим не посиви

и у магли не изгуби сјај.

Отићи као птица селица

пре прве кише,

кад је сваки јецај

тиши од ромора,

кад је песма ветра

болнија од уздаха.

Волела бих умирати у јесени!

Тада би ми природа

била сапутница;

Нико не примећује увели цвет

у башти хиљаде истих цветова…

Отишла бих без туге,

без људи,

без недостајања…

Једино тада бих умрла

као што сам и жив ела:

Сама и заборављена…

Удружење МУК