МУК - 7 ПЕСАМА ЗА 7 ДАНА У НЕДЕЉИ

 

Удружење МУК (Млади Уметници Културе)

представља своје чланове из Црне Горе,

7 аутора са 7 песама за 7 дана у недељи.

,,Превише је буке ни око чега,

време је за МУК. "

Удружење МУК 

(Млади Уметници Културе)

ЉУБАВ - Радивоје Фемић, Бијело Поље  

Диве ти се се љепоти

А не разумију је

Пишу пјесме о љубави а ти си поезија

Љубав је у свему 

Највише у онима који те воле

Они који то најбоље раде

Највише вриједе

Сада када нам вриједности фали

Љубав се не може стварати и правити 

Када је има она је у свему 

Највише у нама

Када нема љубави нема ни нас

Заборављамо да смо људи 

Они који мисле и воле

СРЦЕ 

/Данијела Вуксановић/

Далеко сам и од себе.

На трен се мало збуним

И појма немам ни ђе сам пошла

Не знам како ћу 

А још мање да ли сам тамо добродошла

На трен ово срце прескочи 

А осјетим да понекад мало 

и застане

Још увијек зна да се радује

И памти само срећне дане 

Ако некад мало и заборави 

На сцену химера долази 

Јер живот је да се у њему лети 

и да се слави 

А не да се по њему гази.

СВАКО ДАЈЕ ОНО ШТО ИМА

/Кристина Бабић/

Свако даје оно што има,

ти си дао горчину,

ја сам дала живот.

Свако даје што има,

ја сам дала љубав,

ти страхове.

Нека, не мораш ми враћати.

Моје дарове задржи,

ја твоје нећу.

БИЈЕГ ОД РЕАЛНОСТИ 

Ивана Миљевић/

Данас пишем поезију за тебе

Знајући да ти ништа не би значило

Моје парче папира

Ни када би знао чије је

Вриштим у себи

Мени не би требала поезија

Бијег од реалности

Када бих имала реалност

Од које не желим да бјежим.

ГУСТ РАСПОРЕД РИЈЕТКИХ СТВАРИ 

/Маја Бабовић/

Риједак свијет је густо распоређен,

тјера инат инату из хира.

У смрти је живот предодређен,

кад се роди, мре из чиста мира.

Некад нам се прохтје да дрхтимо,

скрушени у немоћи пред зовом.

Из сопствености да се преселимо,

увијек жудећи за бољим словом.

Ми нијесмо творци злих манира

у жалости пјесма нам је војевање.

Ми пишемо јер можемо, тек из хира -

боље да нас више има, него мање!

У лирици, кад загусти, траг остане

тек толики, у дјечаку да проклија...

Да на мегдан аскурђелу јоште стане

и покаже да још живи поезија!

Рече неко љубав је превазиђена,

стиховима нико неће да се диви...

Ту, на ћошку, оста пјесма увријеђена,

свјесна да ће и свог творца да наџиви.

Сва се љубав кроз ријечи испреплета,

сва горчина живота у пјесму стаје...

И кад одем заувијек са овог свијета,

њу остављам за будуће нараштаје...

МИЛИНА 

/Владо Рабреновић/

Није да ми се не пише 

но' су ми украли небо и душу

ухвати ме блокада креативна

из ума не излази хвата ме за гушу.

Али знам ја тог старог друга

дође па нестане у трептају ока

засија па оде

к'о после кише дуга.

И тако ја опет пишем

она направи два три круга

одбаци ме

а ништа јој нисам дужан

Креативна блокада 

сан ружан!

Папир згужван,

на столу вино црвено

до пола испијено

из ума ништа не излази

све је обијено.

Празнина, ледина, креативна равнина

И тако из дана у дан машта не штима.

Не ради! Данима.

А соба свјетлости пуна

Љето - сунца одсјај

Клима - свјеж ваздух клија из ведрина

Плаветно небо

Душа мирна

У оку поглед пун среће

Дубок уздах - МИЛИНА. 

ПРОНАЛАЗИМ ТЕ 

/Александра Роћеновић/

Проналзим те у редовима 

у којима сам ушушкала твоје постојање. 

Страхујем да не пробудим 

сигурно уточиште, 

У ком смо се разумјели. 

Проналазим те у нашој 

коначности. 

У сновима. 

И на јави. 

И у себи.

Одшкринула сам врата стварности 

И тамо си, 

Тамо, 

Гдје сам мислила да те никада 

неће бити.