КАД ЈЕ ПАКАО ПЛАКАО? - Јелена Сарић Цветковић
Није теби, мила моја, тешко,
само имаш привиђења.
Навикла си да теглиш
Сизифов камен узбрдо.
Научила си и да уживаш у томе.
Без пауза за размишљање
и брисања грашки зноја са чела.
Увек обучена у осмех и шарм,
свилом прекривен дотрајали леш,
узимаш све муке овог света на себе
и товариш леђни терет
до изнемоглости.
И кад помислиш да се жалиш,
само се запитај, мила:
Кад је пакао плакао?
Коментари
Постави коментар